|
|
|
|||
|
Почетна страна | Актуелно | Тест | | Анкета | Линкови l Контакт |
||||
|
Монархија
Европске интеграције
Монархистичка иницијатива
|
КРАЉЕВСКИ ДВОРОВИ Краљевски Дом Југославије и Србије користио је неколико званичних и приватних резиденција у Београду и већим местима Краљевине. У Београду званичне резиденције Краљевског Дома су Градски Дворови (Стари и Нови Двор) и Дедињски Дворови (Краљевски Двор и Бели Двор).
Градски Дворови Комплекс Дворова налази се у самом центру Београда. Почетком овог века, комплекс су чиниле зграде Старог Конака и (тада Новог, данашњег Старог) Двора. Касније је зграда Старог Конака срушена, а подигнута је зграда Новог Двора. Стари и Нови Двор је између два рата повезивала зграда Маршалата Двора у којој су се налазиле административне просторије, просторије гарде, послуге, гараже и коњушнице. Дворски парк је раније био окружен декоративном оградом од кованог гвожђа, са каменим стражарским кућицама. У њему се налазе неке веома ретке врсте дрвећа. Стари Двор Резиденција краља Петра I Карађорђевића (у периоду 1903-1921) и краља Александра I (1921-1922) био је Стари Двор који је подигао краљ Милан Обреновић у периоду 1881-1884 (данас Скупштина Града). Ову је зграду у духу академизма и са ренесансном декорацијом пројектовао Александар Бугарски. То је веома репрезентативно здање, које су првобитно красиле и две велике куполе са позлаћеним крунама на врху. Међутим како је зграда Старог Двора тешко оштећена у оба Светска рата, данашњи изглед Двора се делимично разликује од првобитног. Неки делови палате су потпуно уништени (на пример Дворска капела) или су измењени дo непрепознатљивости (велико степениште, Престона дворана, и сл.)
У овом Двору је била званична Краљевска Резиденција, али је палата повремено коришћена и у друге сврхе. Тако је овде 1919. и 1920. године заседала Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У овом Двору су приређивани званични пријеми и друге државне функције.
Дворски комплекс пре 2.светског рата - пре бомбардовања
Нови Двор Нови Двор је грађен у време Балканских ратова и I Светског рата, 1913.-1918. године. Пројектант је био Стојан Тителбах, а зграда је у рату била тешко оштећена, тако да се морала темељно реконструисати пре него што је званично и започето са њеним коришћењем.
Двор је усељен 1922. године, и од тада до довршетка Краљевског Двора на Дедињу у њему се налазила официјелна резиденција Краља Александра I и Краљице Марије. У Двору су се налазиле стамбене просторије, Краљев радни кабинет и ту су Краљ и Краљица примали посете. После убиства Краља у Марсеју 1934, године, у Новом Двору је био привремено смештен Музеј Кнеза Павла.
ДЕДИЊСКИ ДВОРОВИ Краљевски Двор Краљевски Двор на Дедињу изграђен је у периоду 1924-1929. године, приватним средствима Њ.В. Краља Александра I (деде Њ.К.В. Престолонаследника Александра II). Краљевски Двор био је дом Краља Александра I и Краља Петра II (оца Престолонаследника Александра II).
Данас је Краљевски Двор дом Престолонаследника Александра II и његове породице. Пројектанти су били арх. Живојин Николић и академик Николај Краснов. То је велика и репрезентативна вила од белог мермера са Брача у српско-византијском стилу. Пластична декорација стубова, прозора и довратника на фасади и ентеријеру рађена је у плитком рељефу зооморфне и биљне орнаментике. Дворска капела посвећена Светом Апостолу Андреју Прозваном, који је заштитник и Крсна Слава Краљевског Дома, саграђена је по узору на Милутинову Краљеву цркву у Студеници и цркву манастира Св. Андреја на реци Тресци у Македонији, задужбину Краља Вукашина. Са Краљевским двором повезана је колонадом камених стубова. Унутрашњост цркве прекривена је фрескама које су радили руски сликари. Око Двора су подигнуте перголе, парковске терасе, базени, павиљон и концертна тераса. Из Двора који је на гребену брда, пружа се величанствен поглед на Кошутњачку шуму, Топчидер и Авалу.
Просторије у приземљу су раскошно опремљене. Каменом поплочани Свечани хол украшен је копијама фресака из Дечана и Сопоћана. Плави салон је опремљен у барокном стилу, а златни салон у ренесансном, као и велика Трпезарија.
У тим прсторијама мраморни стубови носе раскошне касетиране дрвене таванице са бронзаним лустерима. Ове су просторије украшене драгоценим сликама, шкрињама и предметима из краљевске збирке. У истом ренесансном стилу опремљене су и просторије библиотеке и Краљевог кабинета.
На првом спрату, око великог хола такође украшеног копијама фресака из Сопоћана, распоређене су приватне просторије, низ апартмана у којима живе Њихова Краљевска Височанства Престолонас-ледник Александар II, Принцеза Катарина, Принц Наследник Петар и Принчеви Филип и Александар, и који су опремљени у разним стиловима, најчешће Луј XVI, ампир, Нaполеон III и бидермајер. У поткровљу су мањи гостински апартмани и помоћне просторије. У сутерену су репрезентативне просторије опремљене у стилу кремаљског Теремног дворца, са сводовима и зидовима осликаним и декорисаним мотивима из бајке о жар-птици и мотивима из српских народних песама. Отуда и назив највећег салона - Чаробни. Ту се налазила и винотека и биоскопска сала. Дворски парк уређен је према идејама Едуарда Андреа. Дворски комплекс добио је декоративну ограду са каменим стражарницама. Осим зграда Дворова, ту су и помоћни објекти (кухиње, гараже, зграде Дворске гарде и Пријавнице, објекат Маршалата Двора, итд.). У парку су подигнуте још и ''сеоска кућа'' и базен.
Бели двор Зграда Белог двора, који се налази у истом комплексу са Краљевским двором, зидана је по жељи Његовог Величанства Краља Александра I. Бели Двор изграђен је приватним средствима Краља Александра I као резиденција за његове синове Њ.К.В. Престолонаследника Петра (будућег Краља Петра II, оца Њ.К.В. Престолонаследника Александра II), Краљевића Томислава и Краљевића Андреја. Краљ Александар је очекивао да ће његовим синовима бити потребан сопствени простор када одрасту, али га је мучко убиство отргло од породице, а судбина његових синова је кренула другим током. Малолетни Краљ Петар II је постао нови господар Краљевког Двора.
Зграду која је грађена од 1934.-1937. године пројектовао је архитекта Александар Ђорђевић. Када је Двор завршен постао је званична резиденција и уступљен је на коришћење Кнезу-Намеснику са његовом породицом, у очекивању Краљевог пунолетства.
У приземљу ове класицистичке зграде налази се велики Свечани хол и низ салона опремљених у стилу Луја XV са венецијанским лустерима. Ту је и Дворска библиотека која је имала око 50.000 књига и свечана трпезарија намештена у стилу Чипендејла.
На спрат се стиже степеништем из Свечаног хола, а до пет великих апартмана води галерија над холом. У поткровљу се налазе станови послуге и помоћна библиотека. Дедињски комлекс дворова захвата површину од преко 100 хектара, од тога непосредни парк Краљевског двора зазузима 27, а око Белог двора 12 хектара. Дворски комплекс поседује више значајних радова чувеног вајара Ивана Мештровића и велики број вредних слика светски познатих сликара -Рембранта, Пусена, Бројгела и других, разне украсе и вредан намештај. Привремени Дворови Услед разарања у I Светском рату, оштећене зграде Градских Дворова нису могле бити коришћене, а поправка је трајала неколико година. Зато су привремено коришћени други објекти.
Тако је кућа Крсмановића на Теразијама у Београду била привремена Резиденција Престолонаследника Александра 1918 -1919. године, и у њој је проглашено уједињење Јужних Словена у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Једна друга мања вила испод Топчидерског брда коришћена је као привремена резиденција Краља Петра I, који је у њој и умро 1921. године.
Вила испод Топчидерског брда
©2005 monarhija.org |
|
||