Почетна страна | Актуелно | Тест |  | Анкета  | Линкови l Контакт

Србија је држава лоцирана у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији), која заједно са Црном Гором чини Државну заједницу Србија и Црна Гора. У саставу Републике Србије се налазе и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија.

Главни град је Београд.

Историја

Прве информације о српској држави потичу из VII века и династије Властимировића. Оснивач средњевековне српске државе је Стефан Немања, велики српски жупан који је живео у XII веку. Године 1220, под Стефаном Првовенчаним, Србија постаје краљевина, а 1346. године прераста у царство, под Стефаном Душаном. У периоду од 1459. до 1804. је била под влашћу Османлијског царства.

Године 1804. српски народ као и већина народа у Европи у то време, почиње да ствара модерну државу и под вођством Ђорђа Петровића званог Карађорђе започиње борбу за промену власти и система који су наметнули Турци у вишевековној окупацији Србије. Од 1813 до 1903 српску државу предводи династија Обреновића , када је на трону смењује династија Карађорђевића, потомци Ђорђа Петровића-Карађорђа.

Борба за савремено друштво, људска права и националну државу трајала је скоро три деценије и окончала се доношењем Сретењског устава 15. фебруара 1835. године. После 1918. Србија је као оснивач, уз Црну Гору једина уносећи свој суверенитет, била део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославије. Од 1992, после распада СФРЈ, све до 2003. Србија је чинила, заједно са Црном Гором - Савезну Републику Југославију. Од 2003. Србија је саставни део Државне заједнице Србија и Црна Гора.

Географија

Србија се налази на Балкану (региону југоисточне Европе) и у Панонској низији (региону средње Европе). Србија се граничи са Румунијом, Хрватском, Мађарском, Бугарском, Албанијом, Републиком Македонијом, Босном и Херцеговином (односно Републиком Српском) и Црном Гором, са којом чини државну заједницу Србија и Црна Гора.

Територијална организација

У саставу Републике Србије налазе се 2 аутономне покрајине:

·                   Војводина (Главни град: Нови Сад)

·                   Косово и Метохија (Главни град: Приштина)

Напомена: део територије Републике Србије, који се налази изван територије аутономних покрајина назива се Централна Србија. Међутим, Централна Србија не представља посебну административно-управну јединицу и директно је подређена републичким властима.

Поред тога, целокупна територија Србије је подељена на 29 округа и територију града Београда. На подручју аутономне покрајине Војводине налази се 7 округа, на подручју аутономне покрајине Косово и Метохија 5, док се на подручју Централне Србије налази 17 округа и територија града Београда. Сваки округ се састоји од неколико општина, а општине се састоје од месних заједница.

Демографија
Према попису из 2002. године, који не укључује Косово и Метохију, Србија има 7.498.001 становника.

Националност

Срби чине већину од 82,86% становништва, следе Мађари 3,91%, Бошњаци 1,82%, Роми 1,44%, Југословени 1,08%, Хрвати 0,94%, Црногорци 0,92 %, Албанци 0,82% те Словаци, Власи, Румуни, Македонци, Муслимани, Бугари, Буњевци, Русини, Украјинци, Словенци, Горанци, Немци, Руси, Чеси и други.

Језик

Званични језик је српски. У Војводини поред српског званични језици су мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински. На Косову и Метохији званични језици су албански, српски и енглески.

Вероисповест

Најбројнија религија је православна, те следе муслимани (сунити), римокатолици, протестанти и атеисти.

Градови

Највећи градови Србије су: Београд (на широј територији града 1.576.124, а на ужој 1.273.651 ), Нови Сад (215.600), Приштина (200.000), Ниш (173.400), Крагујевац (146.000), Призрен (121.000) и Суботица (99.500).

Највећи градови Централне Србије (по подацима из 2002.):

·                   Београд = на ужој територији 1.273.651, на широј територији 1.576.124

·                   Ниш = 173.400

·                   Крагујевац = 146.000

·                   Чачак = 73.200

·                   Лесковац = 63.100

·                   Смедерево = 62.700

·                   Ваљево = 61.400

·                   Краљево = 57.800

·                   Крушевац = 57.400

·                   Ужице = 55.000

·                   Врање = 55.000

·                   Шабац = 54.800

·                   Нови Пазар = 54.600

·                   Пожаревац = 41.900

·                   Пирот = 40.600

·                   Зајечар = 39.700

·                   Бор = 39.400

·                   Јагодина = 35.500

·                   Борча = 35.000

·                   Прокупље = 27.000

·                   Параћин = 25.300

·                   Смедеревска Паланка = 25.300

·                   Аранђеловац = 24.300

·                   Горњи Милановац = 23.900

·                   Лазаревац = 23.600

·                   Обреновац = 23.600

·                   Калуђерица = 22.200

·                   Младеновац = 22.100

·                   Лозница = 20.700

·                   Ћуприја = 20.400

·                   Прибој = 19.500

Највећи градови Војводине (по подацима из 2002.):

·                   Нови Сад = 215.600

·                   Суботица = 99.500

·                   Зрењанин = 79.500

·                   Панчево = 76.100

·                   Сомбор = 51.000

·                   Кикинда = 41.800

·                   Сремска Митровица = 39.000

·                   Вршац = 36.000

·                   Рума = 32.100

·                   Бачка Паланка = 29.400

·                   Инђија = 26.200

·                   Врбас = 25.900

·                   Бечеј = 25.700

·                   Сента = 20.400

·                   Кула = 19.300

·                   Апатин = 19.300

·                   Темерин = 19.100

Највећи градови Косова и Метохије (по подацима из 2002.):

·         Приштина = 200.000

·         Призрен = 121.000

·         Пећ = 80.600

·         Ђаковица = 74.900

·         Косовска Митровица = 74.600

·         Гњилане = 67.600

·         Урошевац = 39.800

·         Косово Поље = 27.900

·         Ораховац = 23.400

Државни симболи

Химна Републике Србије је уједно и стара химна некадашње Краљевине Србије "Боже правде", уз унеколико прoмењен текст.

Грб Републике Србије је грб из доба Краљевине Србије из 1882. године и садржи двоглавог белог орла са штитом на грудима на коме су и четири оцила, а изнад глава орла се налази круна лозе Немањића.

Република Србија има Народну заставу која је тробојка са водоравно положеним бојама: црвеном, плавом и белом. Поред народне,постоји и Државна застава која је у основи иста као и народна с тим што на плавом пољу стоји и мали грб Републике Србије.

Правосуђе

Устав Србије одређује да судови штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост.

Судска власт је независна од законодавне и извршне власти.

Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом предвиђеном поступку.

Свако је дужан, извршна власт нарочито, да поштује извршну судску одлуку и да јој се повинује.

Судска власт у Републици Србији припада судовима опште надлежности и посебним судовима.

Судови опште надлежности јесу општински судови, окружни судови, апелациони судови и Врховни суд Србије.

Посебни судови су трговински судови, Виши трговински суд, прекршајни судови, Виши прекршајни суд и Управни суд.

Врховни суд Србије највиши је суд у Републици Србији, и он је непосредно виши суд за апелационе судове, Виши трговински суд, Виши прекршајни суд и Управни суд.

Виши трговински суд је непосредно виши суд за трговински суд, Виши прекршајни суд је непосредно виши суд за прекршајне судове, а апелациони суд је непосредно виши суд за окружни и за општински суд.

напомена: систем уређења судова примењује се од 1.1.2007.

Уставни суд Србије је посебан орган, и не припада судској власти.

Саобраћај

У Србији су развијена сва четири вида саобраћаја: друмски, железнички, водни и

ваздушни.

Најзначајнија саобраћајница је друмско-железнички Европски коридор X - (Суботица-Београд-Ниш-Димитровград) који повезује Салцбург у Аустрији и Солун у Грчкој. Поред тога, значајан је и аутопут Шид-Београд. Велики значај има пруга Београд-Бар која представља везу унутрашњости са једином поморском луком у СЦГ.

Кроз Србију тече река Дунав, важан пловни правац који повезује средњу Европу са Црним морем (Европски коридор VII). Поред Дунава, пловне реке су: Сава, Морава и Тиса, као и канал Дунав-Тиса-Дунав.

Аеродроми за међународни путнички саобраћај у Србији су Аеродром "Никола Тесла" у Београду, "Константин велики" у Нишу, и Приштински аеродром.

Привреда

Српска привреда је била у колапсу почетком деведесетих година XX века. Србији су уведене опште санкције Савета безбедности УН 1992. Већи део санкција је укинут 1996, 2000, 2001. и 2005. када је у потпуности нормализована трговина са САД. Основу привреде чини пољопривреда и индустрија. Највећи ратарски крај је Војводина. Гаји се жито, кукуруз, сунцокрет и соја, те у мањој мери повртарске културе. Најпознатији кромпир је из Ивањице, паприка из Лесковца, а купус из Футога. Шумадија је позната по воћарству; Вршац и Жупа по виноградима. Сточарство је развијено у Рашкој и у источној Србији. Метохија је плодна житница. Косово је највеће налазиште лигнита у Европи. Хомољске планине су налазиште бакра. Северни део Баната је богат нафтом и земним гасом.

Стопа незапослености у Србији је 18%, а стопа инфлационог раста 13.7%.

Главни економски партнери Србије су бивше совјетске и источноевропске републике, Европска унија (највише Немачка и Италија), Република Српска и Република Македонија.

©2005 monarhija.org